РАДИОНИЦЕ
Приче за оштрење ума
Сходно свом досадашњем искуству у раду да децом основношколског узраста, предлажем Вам програм – радионицу за ученике од 7 до 11 година. Радионица под насловом „Приче за оштрење ума“ је интерактивна комуникација између мене и деце у оквиру које деца имају прилике да сазнају занимљивости из света који их окружује. Приче су саставни део књиге „Песак и звезде – приче за оштрење ума“ и „Песак и звезде 2 – зрнца из српске историје“ ( у издању Издавачке куће „Дерета“).
Током 60 минута, колико траје радионица, деца активно учествују у одгонетању прича које пред њих постављају питање „зашто се и како нешто десило“. Самим промишљањем и мотивисаношћу да „реше“ загонетку, деца су у активирана и ниједан одговор се не сматра погрешним, јер из њиховог поимања света, сваки одговор је логичан. Сама активност у промишљању и интелектуалној активности при трагању за решењем оспособљава децу да трагају за скривеним подацима у самој причи и повезују чињенице које их воде ка тачном решењу.
Радионица има и елемената глуме чији су носиоци опет пристуна деца и део посвећен повећању самопоуздања и веровања у себе и личне способности. До сада је реализовано више од 3000 радионица.

Радионица „Тинејџерски ставови – МУШКИ ДНЕВНИК“
Радионица „Тинејџерски ставови“ настала је као резултат искуства рада са децом током многих година мог рада у основној школи и као последица сусрета са многом децом тинејџерског узраста на камповима „Мој супер распуст“. Иницирана је двоструким мотивом. У данашње време деца тинејџерског узраста све мање читају књиге услед великог утицаја који на њих имају друштвене мреже и савремене технологије и мањком квалитетног штива које успешно комуницира са децом. Са друге стране она су све више отуђена од здраве комуникације међу собом и онемогућена да износе ставове о универзалним емоцијама сваког детета специфичним за овај осетљиви узраст. Радионица не претендује да се бави „озбиљним“ темама, већ у фокус баца свакодневни живот тинејџера – односи са друговима, супротним полом, родитељима и наставницима. Током разговора пред њих се износе неке теме на које је потребно да се изјасне једноставним гестом палцем, који им је врло добор познат као „like“ или „dislike“, a онда спонтано мотивишу да свој став, ако желе и образложе. Задата тема, тј. „проблем“ се касније илуструју читањем одломка из књиге „Мушки дневник“ ( књига је иначе избором деце читалаца проглашена за најбољи роман за тинејџере 2015. и добитник је награде „Доситејево перо“).
- Ставови који се пред њих износе су следећи:
- Девојчице су храбрије од дечака.
- Најгора ствар у животу која може да ти се деси је да се избламираш у друштву.
- Дечаци смишљају како да приђу девојчицама које им се допадају.
- Дечаци су у стању да направе неку „глупост“ само да би скренули пажњу девојчицама и сл.
Отвореност и искреност деце супротно је пропорционална броју одраслих у просторији. Што их је мање то су слободнији и причљивији. Од почетка дружења са тинејџерима одржано је преко педесет оваквих радионица и оно што ми је најдржа успомена је да су сва та деца на крају радионице тражила да је продужим и да им прочитам још неки одломак из романа. Радионица је намењена узрасту од 12 до 15 година.

